Možda to i nije anksioznost.

Mamine Tajne💥

1 min read

·

Feb 2, 2026

--

Share

Možda je to potreba da sve znam unapred.
Da budem spremna. Da ne pogrešim. Da ne zaboravim.
Da se ništa ne desi mimo mene, jer ako se desi — ja ću biti kriva.

Glava mi stalno radi inventar:
šta ako, šta posle, šta ako zaboravim, šta ako zakasnim,
šta ako ne prepoznam trenutak kad je trebalo da reagujem.
Ne paničim.
Ja planiram.
Razlika je suptilna, ali iscrpljujuća.
Sve mi je sumnjivo.
Čim se opustim, nešto u meni se trgne — kao alarm bez zvuka —
i podseti me da sam možda nešto propustila.

Ne bojim se budućnosti.
Bojim se da neću biti dovoljno prisutna, dovoljno pametna, dovoljno budna
da je preživim kako treba.
I tako sam stalno u pripravnosti.
Ne zato što volim kontrolu,
nego zato što sam naučila da je odsustvo kontrole skupo.

Možda to i nije anksioznost.
Možda je to život u kome sam predugo bila odgovorna za sve.
I sada, čak i kad nema opasnosti, telo ne veruje tišini.