MEĐU PROSTORIMA
Engleska verzija ovog teksta dostupna je ovde
Priče iz pozadine enterijera — o ljudima, odlukama i trenucima kad boja stola odlučuje raspoloženje
Trudeći se da shvatim dimenziju u kojoj postojimo, radimo i provodimo vreme, neočekivano sam se našla u prostoru koji se menjao ne samo na dnevnom nivou, nego iz sata u sat.
Put me naveo na firmu koja se bavi opremanjem enterijera… i u njoj sam ostala skoro dve decenije.
Svu lepotu koju skladno uređen enterijer može da pruži čoveku koji uživa u prostoru, za tren su u stanju da uruše nedostatak ukusa i nerealni zahtevi različitih klijenata.
Počev od zamišljenog oblika cipelarnika u koji ne može da stane nijedan par obuće, do aparata za kafu koji bi trebalo smestiti u kuhinju — na nepostojeću policu „lebdećeg“ nameštaja. Opravdanje? Zahtev za „minimalizmom“.
Dve decenije duga karijera naučila me je načinu razgovora sa ljudima, a urođena intuicija pomogla mi je da spoznam želje potencijalnih investitora — u skladu sa karakterom koji moraš da proceniš na osnovu par rečenica.
Kako objasniti odgovornoj osobi u javnoj instituciji, koja u trenutku euforije pred polazak na dvonedeljni odmor, da nije dobra ideja da nameštaj u svakoj kancelariji bude različite boje?
I to ne drvni dezeni, već osnovne boje i po neka izvedena: ljubičasta, zelena, narandžasta…
Get Winfinity’s stories in your inbox
Join Medium for free to get updates from this writer.
Nema potrebe za objašnjavanjem. Jer, nakon samo petnaest dana, kada euforija splasne i dođe do povratka na radno mesto, sve ponovo postaje “normalno”.
Ali to novo “normalno” sada nije u skladu sa “šarenim” nameštajem.
Sledi novi nalog, novi izbor materijala, novi crteži, aneksi ugovora, nov nameštaj. Jer — stari više nije moderan.
Kažu ljudi: “Sto ljudi, sto ćudi”.
I zaista su u pravu.
Nisu u pitanju glupost, neznanje, neobaveštenost…
To je trenutak ljudske želje da prostor oko sebe učini lepšim.
Da ga promeni, makar na svoj način.
Ne razmišljajući koliko nijansa radnog stola ili boja ploče u kuhinji može da utiče na raspoloženje.
Zato čoveku treba prostora i vremena — da razmisli, da odluči.
Treba mu objasniti, obavestiti ga, ne požurivati ga.
Pa, ko želi da posluša — olakšaće svima.
A ko ne želi…
Moraće ili da gleda.
Ili da trpi majstore na montaži. Ponovo.
