Kratka priča “Nepotrebno”
O (ne)mojoj priči “Nepotrebno”
Priča “Nepotrebno” posvećena je mom ocu, Bratislavu Laletu Valčiću. Razlog za to nije previše zanimljiv, ni tanan; Lale je ovu šaljivu parabolu voleo često da prepričava. Bilo je to u raznim situacijama, obično kada bih ja prigovarao da nešto (što treba uraditi, dodati, srediti ili sl.) nije potrebno, ali i u mnogim drugim koje su se uklapale u pouku koju nosi. Ja sam priču samo oformio, neznatno dopunio i u nekoj mojoj formulaciji stavio na papir.
Mada na prvi pogled deluje kao jednostavna anegdota, priča zapravo ima dublje značenje i kao rukavica paše ovom svetu gde nam je sve kao jasno, gde je kratko i efikasno poželjno, a sve podrobnije izviška i nepotrebno, gde sve složenije gnjavi i smara, a opet svet nekako obiluje nejasnoćama i nesporazumima. Ako vam priča uđe u glavu, kao što je ušla meni, videćete da će se često pojavljivati situacije u kojima je vredi prepričati.
Kvaka je pomalo što Laleta nikad nisam pitao odakle mu ta priča, niti je on to ikada rekao. Mogućnosti je mnogo, a nije isključeno ni da je priču negde pročitao ili video. Ja nigde nisam nabasao ni na šta slično, niti su pretrage donele bilo kakav rezultat, ali mogućnost da ona u nekoj formi već postoji ne mogu da isključim, pa priču objavljujem sa dozom dodatne rezerve.
Nešto intimniji dodatni komentar: svi koji me lično poznaju znaju da sa svojim roditeljima nisam imao previše blizak odnos. Opet, sada kada sam malo omatorio, a oni oboje već davno umrli, neverovatno koliko se njihovih priča ili priča o njima često setim i koliko ih rado prepričavam. S ovom informacijom činite šta god vam je volja, upamtite ili odbacite kao netraženu, indiskretnu, nevažnu, smotajte u duvan pa zapalite, ili za šešir zadenite.
O izdanju izdavačke kuće Alma
XXV konkurs izdavačke kuće Alma za najkraću kratku priču sastojao se iz dva dela: jedan je podrazumevao učestvovati u konkurenciji za nagrade, drugi u konkrenciji za objavu u zbirci kratkih priča. Ja sam iz nekoliko razloga učestvovao samo na drugom delu konkursa. Rezultat je knjiga čiji prikaz korica digitalnog izdanja možete videti iznad.
Knjiga nosi naslov po nagrađenoj priči Ivane Bojović: “Dvoje pristojnih”.
Get Vuk Valcic’s stories in your inbox
Join Medium for free to get updates from this writer.
Digitalno izdanje može se besplatno uzeti ovde, nalazi se na početnoj strani Alminog sajta, naočigled. U ovom izdanju ima mnogo zanimljivih priča, neke zaista sjajne, čini se da vredi truda pogledati posebno ako vas zanima ta prozna forma.
Evo konačno, onako kako je izašla u zbirci “Dvoje pristojnih” i priče:
Nepotrebno
Došao jedan ribar na pijacu. Stavio ribu na tezgu i napisao: „Sveža riba na prodaju“. Vrlo brzo potom priđe mu čovek, i sam prodavac, pa mu kaže: „Dobro ti izgleda ta riba, ali znak ne valja. Šta će ti to „sveža“ napisano, pa sigurno nećeš bajatu ribu nuditi.“ Ribar razmisli par trenutaka pa ukloni reč “sveža”.
Nedugo zatim prilazi mu drugi čovek, kupac, razgleda robu, i mada ne kupuje, kaže mu: „Sve si dobro priredio, samo ti taj znak ne valja. Ne mora da piše „na prodaju“, na pijaci si, nećeš sigurno ribu poklanjati.“ Ribar ukloni i tu reč.
Priđe i treći, ovaj prodavac, pa mu kaže: „Ne znam što da piše to „riba“, pa vide svi da je riba, nisu mušmule.“ Ribar ukloni i poslednju reč i tako samo riba ostade izložena na tezgi.
Vreme prolazi, prodaja slabo ide. Da bi pokrenuo posao, ribar stade uzvikivati: „Sveža riba na prodaju!“
Ova priča je posvećena mom ocu, Bratislavu
