Serbian Quotes

“Kakvi smo mi to ljudi? Kakav smo mi to narod?... Između Azije i Evrope, na granici vera, carstava, ginuli smo nerazumno, više za druge nego za sebe... i ne stekosmo ni jednog vernog prijatelja. Taj nesrećni i prokleti srpski narod! U Evropi smo danas jedina država koja nema nijednog istinskog prijatelja. Nijednog! Ali nas Bog opet sačuva. Sačuva nas zbog nečeg. I za nešto.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Ali život se nikome, razumete li me, nikome na ovom svetu ne duguje. Ni majci, ni deci, ni prijateljima, ni jedom idealu! Život je moje neprikosnoveno pravo! U šta i kako ću ga satreti, moja je lična stvar.”
― Dobrica Cosic, Vreme smrti, knjiga III

“Mene više ništa ne može da porazi. Ni začudi. Ni zasmeje. Zato iskreno sažaljevam žive. Oni ne znaju da je od prostora na zemlji čoveku neophodan samo prostor komotnog ležaja. Od vremena, dok voli. Od imanja, da nije ni gladan ni žedan. Od znanja, da zna svoje telo. Od prava, da sme da ne voli onog koga ne voli. I još ponešto slobode za sebičluk i igru”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Shvataš li šta je to poći u rat? Ako se i vratim, neću biti onaj koji je otišao. Ja se, Natalija, ne bojim smrti, bojim se rata. Užasno se bojim rata.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Nije li, ipak, ljudska glupost mati svakog zla na ovom svetu?”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga I

“Cruelty is absolutely foreign to their natures.Some people once talked of setting up a branch of the " Prevention of Cruelty to Animals" in Serbia, and were asked in astonishment what work they supposed they would find to do ; who ever heard of a Serbian being cruel to child or animal?”
― Flora Sandes, An English Woman-Sergeant in the Serbian Army

“The French always make our sort happy because, like us, they know how to love, they're just as good at playing the accordion, and they've made a real art of their inability to bake proper bread.”
― Saša Stanišić, How the Soldier Repairs the Gramophone

“U tim sećanjima nastoji da ne preobražava činjenice u svoju korist, iako shvata da je u ljubavi to najteže, možda i nemoguće. Ljubav, to odavno zna, hrani se lažima, ponekad uspešnije no istinama. A ishod tih preživljavanja i obuzetosti ipak je isti: i s tugom i s ozarenošću uviđa kako nema prava da joj išta zameri, a najmanje da se oseća uvređenim. Takva zaključivanja ne sadrže ni spokojstvo ni nadu. Naprotiv, iz njih se taloži ono najteže nespokojstvo koje zaljubljenima ne pruža izgovor za bilo kakvu osvetu zbog neuzvraćene ljubavi, te česte sklonosti i velikodušnih ljudi.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“Ja smatram da postoje svi razlozi za život, ali ne uvek, ne i za svakoga. Ponekad nema smisla živeti samo života radi. Ali o tome ne možemo ubedljivo razgovarati. Ni sporiti. Sva su ta velika pitanja života sasvim lična stvar.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga III

“We play in twelve rounds. The present against me. I lost the previous eleven. Defeat after defeat. And now I am waiting for the last round. The key round. The fact that I did not fall so far gives me more strength. It’s only now that I hope to win, by knock-out, because the fate is too tired from punches that it will eventually fall by itself. And maybe it will fall on knees when it realizes that I am not going to fall.”
― Slaviša Pavlović

“Kada je Nejtan to pomenuo, shvatio sam da je grad ostao potpuno isti. Malo toga se promenilo na površini, ali je sve ostalo onako kako je bilo pre mog odlaska. „Baš je lep grad, i prilično prisan“, rekao bi moj otac. Ranije nisam znao šta bi mu to značilo. Kako to da grad može da bude prisan? U stvari, shvatam da je sam grad upio dobrotu ljudi koji stanuju u njemu, tako da je i sam postao divan i topao. Sada je, doduše, potpuno obojen u sivo, sa ponekim šarenim bilbordom; modernizacija je i ovde uhvatila maha. Nadam se da ga neće asfalt u potpunosti prekriti, pogotovo one divne parkove i centre. Ah, kako si mi nedostajao, gradu! Tvoji lepi trgovi i dalje odišu onom svežinom koju upijam sada, baš kao i pre.”
― Nikola Ajzenhamer

“Rat je najgori ljudski posao, Ivane. Uvek zlo ratuje. Ponekad taj strašni posao pokreće pravda. Neko ga radi da bi živeo. Mi Srbi radimo za život. Idi s voljom da živiš. I s verom pošao, sine.”
― Dobrica Ćosić, Vreme smrti, knjiga II

“Now I am writing this diary in English, which for me is not the language of intimacy or love, but an attempt at distance and sanity, a means of recalling normality.”
― Jasmina Tešanović, The Diary of a Political Idiot: Normal Life in Belgrade

“Jedino kad žmurim
Ne brojim ti poglede
Poklonjene drugima,
A ne meni.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“It’s funny – you Irish are so like the Serbs.”
― Rebecca West, Black Lamb and Grey Falcon

“Kad umrem, prekinuce se jedna srebrna nit sa nanizanim glatkim biserima koji ce se rasuti po zemlji i otkotrljati kuci svojim majkama skoljkama na dnu mora.
Ko ce zaroniti za mojim biserima kad mene ne bude vise? Ko ce znati da su bili moji? Ko ce znati da je ceo svet nekad visio oko mog vrata.”
― Jostein Gaarder, The Christmas Mystery

“Koliko volite sebe - to je vaša cena.”
― Don Migel Ruiz

“Vremenom
Naučili smo
I skrštenih ruku
Pogledima da
Grlimo se na sav glas
Čak i kada ćutimo.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Ma koliko nežan,
Tvoj je dodir neiskren.
Zagrljajem
Želiš me smrskati.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Svud po meni
Cvetaju
Tvojih prstiju tragovi.
Suzama
Zalivam im korenje.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Nežna kao ruža,
Tvoja koža
Pod moje se prste
Do kostiju pribola.
Svaki trn joj volim.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Kad god se sretnemo,
Mirišeš na cimet
I tuđe ruke.
Niko ne oseti,
Samo moja krv.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“Pune su mi oči smeha
Dok čekam,
Usana svežih
Meni da se vratiš
I dodirom
Sve moje smrti
U sekundi ozdraviš.”
― Đorđe Simić, Pitomi vulkan

“My longing is The Father, my shelter is The Son, my protection is The Holy Spirit, holy Trinity, glory to you.

Надање је моје Отац, прибежиште моје је Син, заштита је моја Дух Свети, Тројице Света, слава теби.”
― Saint Joanikije Devički/Свети Јоаникије Девички